Свилајнац и Ресава, као и цео поморавски крај, одвајкада су познати по производњи пшенице, кукуруза и крмног биља и по гајењу стоке. Плодну ресавску земљу ваљало је оплеменити тако да човеку подари што више благодати — па је било природно да се управо овде, педесетих година прошлог века, јави потреба за средњом школом која ће образовати кадрове за рад у пољопривреди и сточарству.
Народни одбор среза Светозарево (Јагодина), уз сагласност Савета за школство Народне Републике Србије, 13. јула 1957. године доноси решење о оснивању Средње пољопривредне школе у Свилајнцу — школе интернатског типа. Настава почиње 1. септембра исте године: у два одељења уписана су 72 ученика, на смеру пољопривредни техничар општег смера. Интернат је основан истовремено са школом, а сви ученици били су и његови станари, осим оних чији је дом био ближи од два километра.
Годину дана по оснивању, под окриљем школе формирана је двогодишња стручна школа сточарског смера са практичном обуком. Непосредно по оснивању настају и школска економија, сопствена пекара, млекара, стругара и берберница за ученике.
Изградња школске зграде почела је две године по оснивању, а завршена је и усељена 1. маја 1960. године. Упоредо са градњом, ученици су са професорима подигли парк на површини од 4,5 хектара и засадили га четинарима, украсним дрвећем и шибљем.
Од 1981. године школа образује и ветеринарске техничаре, чиме добија данашњи двоструки — пољопривредно-ветеринарски — профил.
Школа је убрзо по оснивању постала предводник у увођењу савремене пољопривредне и сточарске праксе у овом делу земље: постављани су рекорди у производњи ратарских култура, прва су увођена расна грла стоке, а школа је прва у региону поседовала комбајн за пшеницу. Та традиција иновативности траје до данас — кроз савремену економију, дом ученика и осам образовних профила.
